Shekspir
aytgan
edi. "Men xamisha ozimni
baxtiyor sezaman.
Bilasizmi nega? Chunki
men xech qachon xech
kimdan xech narsa
kutmiman. Kutish bu -
azob. Xayot qisqa...
Shunday ekan, oz
xayotingni sev....Xamisha
kulib boq.... Gapirishdan
oldin tingla...Yozishdan
oldin oyla... Pulni
sarflashdan oldin ishlab
top.... Arazlashdan oldin
kechirishni bil...
Ogritishdan oldin xis qil...
Nafratlanishdan oldin
sev... Olishdan oldin
yasha
Бир киши шундай хикоя килади...
Қайсидир куни ЛИФТда эдим деб
бошланади хикоя...
Бирдан лифт ишламай колди... Бир ўзим...
Чироклари хам учди, корунгуликка кўз ўрганиши кийин кечди... Кейин сукунат...
Бирдан калбни кўрув эгаллади. Кўз олдимга ҚАБР* келди... Шунда "КЕНГ" лифтнинг
коронги ва сукунати одамга кўркинчлик туюлаяпти... Вахоланки, бунда кўп колиш
йўк. Кандайдир дакика, борингки
соатларда ишга тушиб яна ОЧИЛАДИ...
Яна дарров ёрукка чикаман. Бу ерда хеч ким мени СЎРОҚ~САВОЛга тутмайди... Атрофда илон йўк, чаён
йўк... Биров гурзи билан УРМАЙДИ, Сени
лифтдалигингни билса, кимдир <<ЁРДАМГА>> келади... Овозингни эшитадилар... Сасларинг ила кўмакка чорлайсан кимнидир...
Аммо ҚАБРдачи