Оқибат ришталари
Абдураҳим чўл йўлидан кетиб борарди. Тўсатдан кўзи йўл четидаги машинага тушди. Унда бир қария аёл ўтирар, атрофга чорасиз алангларди. Йигит машина ёнига келиб, эски уловини тўхтатди. Аёл қўрқиб кетди, чунки шунча вақтдан буён ҳеч ким унга эътибор бермаган, ёрдам қўлини чўзмаган эди. Бу одам бирор ёмонликни кўзламаганмикан?
– Менинг исмим Абдураҳим, – деб ўзини таништирди йигит. – Сизга ёрдам бераман, онахон. Унгача менинг машинамда ўтириб туринг, озроқ исиниб оласиз.
Йигит машинанинг у ёқ-бу ёғини текширган бўлди. Йўқ, унақа ваҳимали нарсанинг ўзи йўқ экан. Ғилдирак тешилибди, холос. Бироқ қария аёл буни қандай тўғрилашни билмай анча азоб чекка
Adnoda hamma bir-biriga druzya tawlab dos boliwadi.Hayotda dostlik taklif qilinmaydi,chunki u ogir va yomon kunlarda bir-biriga yelkadow bolgan, qiyinchiliglarni birga yengib otgan insonlar orasida wakillanadi.Anawunday dostlarim borligidan hursandman va ulardan doim minnaddorman