Ўзбекистонда хорижга чиқиш учун махсус паспорт жорий қилинади
Эндиликда чет элга чиқмоқчи бўлган Ўзбекистон ватандошлари махсус паспорт олишлари шарт бўлади. Президент қарорига кўра, бир ой ичида чет элга чиқиш паспортини жорий этиш учун таклифлар ишлаб чиқилади. Ҳозирча янги тартиб қачондан йўлга қўйилиши маълум эмас.
Ўзбекистон Ички ишлар вазирлиги, Ташқи ишлар вазирлиги,, Миллий хавфсизлик қўмитаси ва Вазирлар маҳкамаси ҳузуридаги Давлат персоналлаштириш марказига бир ой ичида чет элга чиқиш паспорти жорий этиш учун аниқ таклифлар ишлаб чиқиш топширилди.
Бу ҳақда президент Мирзиёевнинг 12 июль кунги махсус қарорида қайд қилинган.
"Бир ой муддат ичида хорижга чиқиш паспортини жорий этишнинг аниқ босқичлари, муддатлари, техник шартлари ва молиявий харажатлари борасидаги таклифлар киритилсин», дейилади ҳужжатда.
Молия вазирлигига қарорда белгиланган вазифаларни амалга ошириш учун зарур маблағ ажратиш вазифаси топширилган.
Президент қарорида хорижга чиқиш учун рухсатнома - "чиқиш визаси" (ОВИР)нинг тақдири борасида бирор маълумот берилмаган.
Ўзбекистон ҳукумати жорий йил январида “чиқиш визасини” бекор қилиш режасини эълон қилганди.
Лойиҳага кўра, ички ва хорижга чиқиш паспортларини бериш тартибини жорий қилган ҳолда хорижга чиқиш учун рухсатнома (стикер) расмийлаштириш тартибини бекор қилиш кўзда тутилган.
Мутасадди органлар жорий йилнинг учинчи чорагигача мазкур масала юзасидан таклиф киритиши керак.
8 июль куни Ўзбекистон Ташқи ишлар вазири Абдулазиз Комилов бошчилигида ўтган йиғилишда ҳам "чиқиш визаси"ни бекор қилиш масаласи муҳокама қилинди.
“Ўзбекистон фуқароларининг чиқиш визаларини олиш билан боғлиқ кўп сонли муаммолари борасида турли вариантлар, хатто уларни тўлиқ бекор қилиниш ҳақида мулоҳазалар билдирилди”, дея хабар қилинди Ташқи ишлар вазирлиги расмий сайтида.
Вазирлик хабарига кўра, Абдулазиз Комилов билан ўтган тўғридан-тўғри мулоқот пайти мурожаат қилганларнинг 9,5% "чиқиш визаси" билан боғлиқ муаммоларни кўтарган.
Ўзбекистон ўз фуқаролари учун “чиқиш визаси” аталмиш рухсат бериш тизими сақланиб қолган саноқли мамлакатдан биридир.
https://www.ozodlik.org/a/28613055.html
Nega chetga kim chiqvotti nega ne maqsadda hozirda chetelda bizga qarab köromi turgan gazandalar son minta u chetdan harhil oqimlar milatchilig urushi manqurtlik vaho kazo kazolar olib keliwi mumkun emasmi
Armiya chegarani bosib ötib urush qilmoqchi g'alamislarga 100% zarba beradi lekin yurt ichidan chiqadigan urush va harhil tartibsizliklarda deyarli armiya aholini öqqa tumidiku I.A.K halqim aytganidek tashkaridan kelgan havni manga qöyib qöyibbering ichkarida manga qanot bösanggiz böl shuni özi yetadi ichki tartibsizlikni oldini olishda bu qarorni foydasi köp... keng fikir uzoqni korishdur I.A.K
Döstim biroz öylang 27 yil oldin kim edik va endi kimmiz savet vaqtida halq qiynaldi pahta yetishtirib berib rohatini qamog'da olgan kim hashamatli uy qurgan kim mashinani qösha qösha olgan ha aytgancha mustaqil bölganiga 75 bölgan turkiyaham haligacha mashina zavod qurgani yöq qöshni davlatraga qarang qaysi davlatni imkonyati bizni davlatga teng man köp davlat fuqorolari bilan suhbat qurganimda özbekiston qanday davlat dip bilas disam özbekisot imkonyati buyuk davlat digan javob olganman endi öziz oylen bir nimaga erishish uchun bir nimadan vos kechmoq kere aholidan olingan pul pensiya sitipendiya bolalar puli nogironlar puli va eng asosisi yurt manfatiga sariflanmoqda ahir uyimiz bölmish özbekiston obot bölish hammamizga yahshiku
Biroz tarihga nazar soling necha yildirki turkiya amerikaga tobe bu tobelik 2023 yilgacha man özim turkiyada köp narsaga guvoh böldim turkiyadan tiranzit qib foydalangan amerika 1 tiginham haq tölamedi buyerdagi 90% iwlab chiqarishu ösish hammasi amerikaga bog'liq ekan ha aytgancha quloq bilan eshitganingga emas közing bilan körganingga ishon diyishadi
Комментарии 111