Как это всё случилось
Мне тебя сравнить бы надо с песней соловьиною,
С тихим утром, с майским садом, с гибкою рябиною,
С вишнею, черемухой, даль мою туманную,
Самую далекую, самую желанную.
Как это всё случилось, в какие вечера,
Три года ты мне снилась, а встретилась вчера.
Не знаю больше сна я, мечту свою храню,
Тебя, моя родная, ни с кем я не сравню.
Мне тебя сравнить бы надо с первою красавицей,
Что своим веселым взглядом к сердцу прикасается,
Что походкой легкою подршла, нежданная,
Самая далекая, самая желанная.
Как это все случилось, в какие вечера....
Kako se to zbilo
Ti si za me poj slavuja,
tiho jutro, majski vrt,
vitka trešnja, gipka višnja,
dalek san, kroz maglu jedva vidljiv put.
Kako se to zbilo, mesec bi, zar ne?
Tri godine te sniv'o a juče sreo tek.
U snu te svome vidim i tu te želim skrit,
ni sa čim se, draga, ne možeš uporedit.
Lepoti devojci nalik ti si
što s osmehom na srce sleti mi
što s lakim hodom nenadano dođe,
i učini da želja nikad ne prođe.
Kako se to zbilo, mesec bi, zar ne?
Tri godine te sniv'o a juče sreo tek.
U snu te svome vidim i tu te želim skrit,
ni sa čim se, draga, ne možeš uporedit.