Бранко Пантелић Пантер је рођен у Стублинама 6.9.1957. од оца Љубисава и мајке Марије.Основну школу завршио је у Стублинама,а потом у Београду уписао Вишу гимназију коју завршава 1977. године. Школовање наставља у Београду и уписује Војну Академију.смер артиљерија, на којој се од почетка издваја као одличан студент и спортиста. За време школовања учествовао је на многим спортским манифестацијама где неретко добија медаље и похвале. Такмичио се у кошарци, одбојци, вишебоју и др. дисциплинама. Војну академију завршава 1981... Прво радно место добио је у Нишу где је радио 6 месеци,а потом је прекомандован у Књажевац где је остао 4 године и где се истицао одличним оценама и превремено је унапређиван због постигнутих успеха. Због својих квалитета био је омиљен и међу војницима. У Књажевцу је успешно и играо кошарку за КК "ЛЕДА". У Књазевцу је упознао своју супругу Валентину 1986.год када је добио прекоманду у Зајечар. Са њом се венчао 1988 и добио кћерку Кристину. Исте године прекомандован је у Приштину где је радио у касарни "Маршал Тито" и тада постао мајор. Другу кћерку Марију добија 1989. године.1990. годинр је прекомандован у Призрен где је радио до 1991. године. Исте године,пред сам почетак рата у Босни похађао је Командно штабну Академију коју није успео да заврши јер одлази у Хрватску у село Негосавци које је било једно од највећих тадашњих жаришта ратних сукоба. Након тога,одлази у Вуковар где је био командант штаба територијалне одбране. Након Бранкове погибије јединица у знак сјећања и поштовања према погинулом команданту узима име "Пантери". Својим образовањем, умећем и способностима јединица је за кратко време постигла велике резултате у борбама и спасила много људе чији су животи били угрожени ратним дејствима. Као једна од најуспешнијих акција издваја се акција '"Смолуће" где је неколико хиљада људи спасено из непријатељског окрузења. За врло кратко време постао је поштован и омиљен као вођа и човек међу људима и колегама због своје храбрости и одлучности. Убрзо након Смолућа, Бранко гине у заседи на планини Мајевици у месту Растошница са капетаном Лазићем. 4.9.1992. године где су се за његово тело његови борци борили 2 дана. Истог дана унапређен је у чин потпуковника што није ни сазнао. Тај дан остао је упамћен као један од најтужнијих губитака за Гарду и људе који су му били захвални. Посмртно је одликован и Карађорђевом звездом са сребрним мачем за војне заслуге,1994. Сахрањен је 9.септембра у родним Стублинама где га је испратила породица и више хиљада колега,гардиста и пријатеља. После 20 година,Бранко је у сећању и срцима свих који су га волели. И данас се са поносом говори о њему.