Саълаба исмли бир саҳоба бўлиб уни Пайғамбаримиз "Масжидни кабутари" деб номлаган эканлар шунчалик кўп сажда қилганидан пешонаси туяни тиззасига ўхшаб кетганди аммо намоз ўқиб бўлиб салом берилиши билан тезда чиқиб кетаверарди. Бир куни Расулуллоҳ с.а.в.: Эй Саълаба нима сен мунофиқмисан намозни ўқиб бўлар бўлмас югуриб чиқиб кетасан?- дедилар. Саълаба: Эй Аллоҳнинг расули мен ва аёлим учун битта намоз ўқийдиган кийимимиз бор шунга мен югуриб чиқиб кийимимни аёлимга ечиб бераман намоз вақти ўтиб кетмаслиги учун, мени бир дуо қилинг мен ҳам бой бўлиб кетай деди. Пайғамбаримиз с.а.в.: Эй Саълаба сенга яхши эканку нима қиласан бой бўлиб сенга шу ҳам етарли шукур қил дедилар. Саълаба ҳеч қўйявер
Пайгамбар алайхиссалом айтадилар. ''Минхум арбаь минал аьраб < ХУД > <СОЛИХ> <ШУАЙБ> ва набиюка я Абу зар''. Пайгамбарлардан 4си араб Худ, Солих, Шуайб, ва сизни пайгамбариз ей Абу зар дедилар.
Payg’ambar alayhissalom dedilar: “Men haq bo’lsa ham tortishishni tark qilgan kishiga jannat atrofidan bir uyning, hazil bo’lsa ham yolg’onni tark qilgan odamga jannatning o’rtasidan bir uyning, xulqi go’zal bo’lgan kishiga esa, jannatning oliysidan bir uyning kafolatini beraman”. Abu Dovud rivoyati.