Кунларни бирида кичик ўғли унга:
---"Отажон, ЁДЛАЙ олмаганингиздан кейин ўқийверганингиздан нима ФОЙДА?!.."~дея саволга тутди...
Отаси:
---"Ўғлим, агар мана бу кўмир ташиш учун хосланган бўш саватга сув тўлдириб олиб келсанг айтиб бераман" ~деди.
---"Тўлдириш мумкин эмас-ку?!.." ~деди ўғил.
"Сен <<ҲАРАКАТ>> қилиб кўр" ~деди...
Ўғил саватни анҳорга ботириб сув олди~да отасини олдига тез олиб боришга ҳаракат қилди. Етиб келгунича бўшаб қолди...
---"ФОЙДА*си йўқ" ~деди...
--- "Сен яна ҳаракат қилиб кўргин" ~деди...
Иккинчи, уч, тўрт ва бешинчи бор ҳаракат қилди... Лекин, сувни ЕТКАЗИБ кела олмасдан ҳориқиб:
---"Тўлдириб келишлик умуман мумкин эмас"~деди...
Шунда ота:
---"Саватда бирон <<ЎЗГАРИШ>> СЕЗДИНГМИ?!" ~деб сўради отаси...
Ўғил шунда пайқаб:
---"Ҳа, отажон... Сават кўмирнинг таъсиридан ҚОП~ҚОРА* эди, ҳозир эса сув сабабли <<ТОП~ТОЗА>> бўлиб қолди" ~деб жавоб қилди...
Шунда ота:
---"Ҳа, ўғлим. Ҳудди шундай. Ҳаёти~дунё ишлари ҳам қалбимизни --> КЎМИР* каби қорайтириб юборади...
ҚУРЪОН** эса анҳор СУВидек ёдлай олмасангда, ўқийверишлик --> уни ТОЗАЛАБ, ЮВИБ* туради" ~деди...!
Ибратланиш албатта узимиздан АЗИЗлар..!
Присоединяйтесь к ОК, чтобы посмотреть больше фото, видео и найти новых друзей.
Нет комментариев