ოცნება ხარ, მთვარე ხარ და ცა ხარ,
აწვდენილი ჩემი გულის თქმა ხარ,
დღე ხარ, მზე ხარ, უსამანო გზა ხარ,
სილამაზის სიმრავლე და ზღვა ხარ.
განა მარტო სიტყვები და თქმა ხარ?
ერთი ხარ და უძირო ხარ, წვა ხარ,
ვარდების და ვარსკვლავების რთვა ხარ,
ყოველივეს დასაბამი ცა ხარ.
ჩავისუნთქე ჰაერი და... აჰა!
ღვთაებრივო, ყველაფერი შენ ხარ...
მიყვარხარ...
როდესაც მთვარე ამოვა ცაზე, მე მოფერება მინდა...
შენი ხელების სიძლიერე მათბობდეს მინდა...
შენი ტუჩების სიწითლეს ვირეკლავდე მინდა,
მე შენი გრძნობის დამორჩილება მინდა,
მე შენთან ერთად მთელი ცხოვრება მინდა...
მე შენთან ერთად დედამიწის შემოვლა მინდა,
მე შენთან ერთად დაბერება და ლამაზი სიკლვდილი მინდა...
მე შენთან ერთად მთვარეზე ჯდომა და მზის ამოსვლა მინდა...
მე მხოლოდ შენი თვალებით ნათქვამი სიტყვები მინდა.. .
მე მხოლოდ ერთი ადამიანი მინდა...
მე სიკვდილი დ ა შენი მფარველობა მინდა...
შენ თვალებიდან აპრილი გცვივა,
იღვიძებს დილა რძისფერი კაბით.
წელმოწყვეტილი იები მტკივა,
შენ მაპატიე, თუ შემიყვარდი.
წუხელის წვიმამ დატბორა გზები,
და აჩრდილივით გეძებდი ქარში,
შენ თვალებიდან გცვივა იები,
და გაზაფხული გიფეთქავს ტანში.
იასამნებად გეტყობა წლები,
დამაქვს ზღვისფერი შენი სურვილი,
მინდა გიყურო შორიდან გზნებით,
მინდა მოვიკლა ასე წყურვილი.
მინდა გაფრენა ოცნების ფრთებით,
მარტმა ფიქრები ისევ არია,
მიყვარხარ-ამას ნუ მეკითხები,
თუ გინდა გეტყვი, გეტყვი ძალიან............
შენ რომ არ იყო ამ ქვეყანაზე,ჩემი ცხოვრება რა იქნებოდა,
რომ არ ვიცოდე შენ რომ არსებობ,ჩემი სიცოცხლე რა იქნებოდა.
შენ ხომ ხარ ჩემი გულის სინაზე,ჩემი ოცნება და სიხალისე,
უშენოდ კარგო ჩემი არსება დაკარგავს ეშხსა და სილამაზეს.
შენზე ფიქრი და შენზე ოცნება მახარებს კარგო და მასულდგმულებს,
ჩემი სიცოცხლე მხოლოდ შენა ხარ დაშენით ვცოცხლობ ამ ქვეყანაზე
შენ რომ არ იყო ამ ქვეყანაზე,უშენოდ ვერც მე ვიარსებებდი,
ჩემო ოცნებავ,ჩემო სინაზევ,უსიყვარულოდ როგორ გავძლებდი...
თუ ვერ შესძელი სიყვარული ჩემნაირ ქალის,
სანამდე წახვალ...მინდა, გულით შემოგევედრო:
სხვასთან რომ მიხვალ, ნუ მიუტან მას
ჩემს გვირილებს,
შემოინახე გულში ჩემთვის...სულ ნუ ჩამაქრობ!
გთხოვ მაპატიე, რომ გავბედე და დავიჯერე,
და მომეჩვენა, მზემ ჩემთვისაც გამოანათა,
მე ხომ ვიცოდი, მარტოობა იყო ჩემი გზა...
ცივი თვალებით...სინამდვილემ შემომანათა!...
სხვას ნუ მიუტან...ჩემს გვირილებს, ეს მაინც
შესძელ,
მე მაპატიე...რომ გავბედე კვლავ სიყვარული...
წავალ, გავქრები...თითქოს ისე, არცა
ვყოფილვარ,
<f z3 scFF00F
ამ ცივ მიწაზე ვერ მოვიგე ვერავის გული!
ტკივილთან ერთად, შევეგუე, დაკარგული ხარ,
უკანასკნელი სიყვარულიც...ზამთარმა მოკლა,
სიტყვებმა უკვე დიდი ხნის წინ დაკარგა ძალა,
რაც დამრჩა უკვე...მე მარტოსულს მომიწევს
გავლა!
მე უკვე მოვკვდი, ძაფის წვერიც არ დამიტოვე,
ამ განაჩენს ხომ...დიდი ხნის წინ ველოდებოდი,
უკანასკნელი სიყვარულიც ხელში ჩამაჭკნა,
გთხოვ...მაპატიო...რომ მჯეროდა
გადამარჩენდი!
P.S.
სხვასთან რომ მიხვალ...ნუ მიუტან მას ჩემს
გვირილებს,
შემოინახე გულში ჩემთვის, სულ ნუ ჩამაქრობ!
ყური დაუგდე, ნუთუ არ გესმის?
როგორ გეძახის ეს ჩემი გული,
ნუთუ ვერ ხვდები შენზე რომ ვფიქრობ
და ძლიერ რომ ვარ შეყვარებული.
წუხელ სიზმარში გამომეცხადე
ახლოს ვხედავდი შენს ლამაზ თვალებს,
მერე წყვდიადში გაუჩინარდი
არ მახსოვს როგორ გათენდა ღამე.
ვინ გიყვარს ნეტავ, ვის ეტრფი კარგო?
მე შენს სიყვარულს ვერასდროს დავთმობ,
მარტოობისთვის ვარ გაჩენილი
იმიტომ დავრჩი სიზმარშიც მარტო.
შენთან რა მინდა, ჩემი ბრალია,
შენ არ მიგიძღვის დანაშაული,
ჩემი ბრალია რომ შეგიყვარე
და დავიტანჯე პატარა გული.
არ ვიცი როგორ აგიხსნა კარგო
ასეთი ბედი ღმერთმა რად მარგო,
<f z3
მთელი სიცოცხლე დაგელოდები
სულ მეყვარები, არ მკითხო რატომ.
ღამის ფიქრებს ფიქრები ჩუმად ემატებოდა.
არ ვიცოდი ვინ ან რა, რატომ მენატრებოდა.
სად ვიპოვე? სად შევხვდი? და საით გამქცევია
დაუძინარ სიზმრებად რატომ გადამქცევია.
რწმენის წმინდა სანთლები ვისთვის მიშუქებია
და ეს გული უსიტყვოდ ვისთვის მიჩუქებია.
მარტოობით დაღლილი თვალებს რისთვის ვისველებ
ვის ვპოულობ? ვის ვკარგავ? ვის ვეძახი? ვის ვეძებ?
გრძნობა იყო თუ არა, ასე რატომ განვიცდი.
მეყვარება? თუ მიყვარს? მიყვარდა კი? არ ვიცი.
ღამის ფიქრით ნავალი სად ვიყავ და სად არა,
თავთან დიდი ვიყავი, ღმერთთან ისე პატარა,
რომ ფიქრებთნ დარჩენილს ღამეს ღამე მითევდა.
ნუთუ მართლა ეს ქალი ამდენს მარტო იტევდა?!
ღამის ფიქრებს ფიქრები ისევ ემატებოდა.
გათენება, მზის სხივი, სითბო მენატრებოდა!
მე ისევ დავწერ შენთვის ერთ სტრიქონს,
სტრიქონს ცრემლიანს წვიმაში ნაწერს...
გული შენს სითბოს მანამ მოითხოვს,სანამ მიაღწევს სიკვდილის ნაპირს...
ნუ დამინახავ ცრემლიან თვალებს,
და ამ თვალებში შეპარულ სევდას,
მსურს რომ ცხოვრებამ ჩვენს სიყვარულზე ერთი ლამაზი ლეგენდა შექმნას.
მიყვარხარ! იცი როგორ მიყვარხარ!...
ისე რომ გული ვერ ძლებს უშენოდ...
და ჩემს უაზრო, დაღლილ ცხოვრებას შენ შეგიძლია მხოლოდ უშველო
მზე ამოტივტივდა
მდინარიდან,
ცა თითქოს
ცქერაში დააბერე,
მერე მე გიყურებ
მძინარეს და
მიყვარხარ,
ან მეტი არაფერი,
ან ღმერთთან
შენს ცოდვებს
ვინ აიტანს,
სიგიჟის მიჯნაზე
გადაფენილს,
ან კიდევ რა გითხრა
ვინაიდან,
მე ისეთ სიყვარულს გაჩუქებ
ექნება სურნელი ყვავილის
დაყნოსავ და ბანგი დაგათრობს ,
ჟრუანტლად სხეულში დაგივლის
და რაღა თქმა უნდა ექნება
ტკივილი, ცრემლები, სიმწარე
ცრემლების გარეშე სიყვარულს
ვინ შეუნარჩუნა სიმწვანე?
ტანზე ცა გეცმევა ბაფთებად,
ქუნქულა ღრუბლები დაგათოვს ,
გაგართობს ვარსკვლავთა ციმციმი,
მზის სხივი ნაჟური გაგათბობს
თვითონვე გაოცდე, ვინა ხარ,
ოო, ამგვარ საჩუქარს ძვირფასო,
რამდენი წელია გინახავ...
ღმერთმა სიყვარული შექმნა,
სანთელი მისცა ხელში.
-წადი,იარეო ქვეყნად,
ნათელი შეიტანე ბნელში.
გული გაუთბეო ყველას,
ვინც კი გულდამზრალი ნახო,
იცოდე ადამის მოდგმას არ გაიკარო ახლოს!
-რატომ?-შეცბა სიყვარული.
-მაგასაც კითხვა უნდა?
შეყვარებული კაცი,
ღმერთზე დიდიაო მუდამ."
თუ კი სიყვარულს გარგუნებთ ღმერთი,
თუ კი თქვენს გულში დაიდებს ბინას,
თუ კი ყინული გალღვება სულ მთლად,
სითბოს შეიგრძნობს სპეტაკი წვიმა,
ხელს, ნუ კრავთ! ნუ კრავთ! ძლიერ სიყვარულს
ნუღარ ჩაუქრობთ ანთებულ სანთელს,
მიწათ გათელილ წითელ მიხაკებს,
გარდაცვლილ სულსაც ნუღარ დაუდებთ...
გიყვარდეთ ისიც, ვინც შეგიყვარებთ,
გიყვარდეთ იგი მთელი არსებით,
იწვოდეთ მისთვის, დნებოდეთ მისთვის
და ლოცულობდეთ, ვით ვხთისმშობლისთვის.
გჯეროდეთ! გწამდეთ! თუნდ ბედისწერის,
რომ მომავალი მომავალია,
რომ იგი მოდის და მოვა კიდეც
და რომ ის ეხლა უკვე გზაშია
მე სევდის მეტი რა შემხვედრია და მაინც იმედს ვერა და ვერ ვთმობ
თუ სიყვარული სხვისი ხვედრია, შენ განმარიდე სიძულვილს ღმერთო!
მზერას ვარიდებ მე მის ხეტიალს, ცივი ზამთარი დაგვიდგა ერთობ...
თუ გამარჯვება სხვისი ხვედრია, შენ დამარცხეება მარიდე ღმერთო!
ცაზე ვარსკვლავები შემოსხდებიან და გაზაფხული მოხატავს ფერდობს
თავისუფლება თუ სხვას რგებია, მე მონობაში არ მომკლა ღმერთო!
თუ სიყვარული მე სხვამ წამართვა, უბედურება მარიდე ღმერთო!..
ერთხელ მინდა გავიღვიძო
შენს მკლავებთან..
ერთხელ მინდა გავახილო
თვალები და...
გითხრა,როგორ ჩამეძინა
ვარსკვლავებთან
კოცნა როგორ აგიკრიფე
ხელებიდან...
მინდა ერთხელ,თუნდაც ერთხელ
ძილში შემკრთალს,
შენმა ტუჩმა დააფინოს
კოცნა ბაგეს..
ერთხელ მინდა დავიძინო
მხოლოდ შენთან
გავეჯიბრო შენს სიზმარს და
შენს წილ ღამეს.
გული მერე სიყვარულმა
გამიგიჟოს
სულმა ვეღარ დაიტიოს მონატრება
<f z3 scFF6600gFF99C
მითხრა ჩუმად...მხოლოდ ერთხელ
დამიფიცო
"შენ თუ წახვალ,ბევრი რამე მომაკლდება"
შენს მკლავებთან
გითხრა როგორ ჩამეძინა
გავიქცეთ... წამო... მომეცი ხელი,
აპრილს ჩავუსახლდეთ გულში,
ჩვენი სიყვარულის შემხვედვარე,
ჩუმად გაკვირდება ნუშიც.
ხელი არ გამიშვა , შემისისხლხორცე და
ერთად გავუმკლავდეთ ტკივილს,
სანამ ერთმანეთი ასე გვიხარია,
მხრებში გამართული ვივლი.
გვირილების ველზე წვიმად მოვვარდები,
რომ შენ გამელუმპო თქეშით,
მერე ჩაგიხუტებ, თმაში გაგებნევი,
ჩიტივით შეგიფარებ მხრებში.
სანამ ერთმანეთით დილა გვიხარია,
მაგრად მომიჭირე ხელი,
ვაითუ გამეშვა და ვაითუ დამეკარგო...
ალბათ უშენობა შემშლის....
მზე თითქოს მარტო შენთვის ანათებს,
და ნაკადული კისკისებს შენთვის,
ღამეს ალუბლის ტოტზე გაათევ,
თუ ვინმე გიყვარს,თუ ვინმეს ეტრფი.
თითქოს შენია ყველა ყვავილი,
ყველა ვარსკვლავი ციმციმებს შენთვის,
ასი დღის სავალს ერთ დღეს გაივლი
მერცხლებს გაიხდი გულის მრჩევლებად,
ის აღარა ხარ რაც გუშინ იყავ,
ასკილი ვარდად მოგეჩვენება,
თუ ვინმეს ეტრფი,თუ ვინმე გიყვარს.
რა დამავიწყებს, შენს ლამაზ სახეს,
მე ხომ შემთხვევით, ქუჩაში გნახე.
ჩამიარე და სულიც გამოგყვა,
ვერ გაგიბედე, იმ წამს რომ მეთქვა,
როგორ დაიწყო, ჩემ გულმა ფეთქვა.
გული აძგერდა, ჩქარი რიტმებით,
შენსკენ იწევდა, კეთილ მიზნებით,
მეგონა ვპოვე, ჩემი სიცოცხლე,
ვისაც ვეძებდი, მთელი სიცოცხლე,
ჩაიარე და გაქრი, ერთ წამში,
მე კი ვიდექი ისევ, იქ ხალხში,
ტკბილ მოგონებად, დამრჩა, ეს სახე,
მე ხომ ის გოგო, ვეღარსად ვნახე...
ჩემი ოცნების, ქალდ იქეცი,
დარდად და ფიქრად, გადამექეცი,
ყოველ დღე ძლიერ, უფალს ვთხოვ ამას,
თუ კიდევ მომცემს, მე ერთხელ ამ შანსს,
რომ
რომ შემხვდე სადმე, გადაგეხვიო,
ჩემი გრძნობების, ალში გაგხვიო...
მძივებად აგისხამ ცისხელა სიყვარულს
ერთ ლექსში ჩაგიტევ ჩემს ულევ სათქმელსაც,
მერე მოწიწებით ხელებზე გემთხვევი
სულ მთლად დაგიკოცნი ნუშისებრ თვალებსაც...
წვეთებად აგისხამ ზღვისტოლა სიყვარულს
ედემის წალკოტშიც გატარებ ხანდახან.
ცხოვრებას განახებ (მინიმუმ) ზღაპრისფერს,
და განგიმარტოვებ თმაგაშლილს ქარდაქარ...
სხივებად გაგიშლი მზისხელა სიყვარულს,
სურვილებს გაჩუქებ სიტყვების კონებად.
ოცნებას შევურევ სულ ცოტა ფიქრისფერს
გრძნობებსაც გავრითმავ გულისთქმის მორევად...
მძივებად აგისხავ ცისხელა სიყვარულს...
ვინც მესალმება, ყველას ვუღიმი,
ყველა მიყვარს და ყველა ჩემია,
გთხოვ, დამიბრუნე გული კუთვნილი,
იმ ღამეს,
შენთან რომ დამრჩენია...
არ აქვს მუღამი უშენოდ აზრებს,
გახსოვს, ნიავი როგორ გარწევდა?
შენგან შორს ასე
რად მომიაზრებ
ან გული რატომ გაგინაწყენდა...
ო, ღმერთმა ნუ ქნას
სიცოცხლის წყაროს
დავესაკუთრო დახარბებამდე,
უშენოდ კოცნა, რომ შევიყვარო
ან, ვერ გიპოვო დაღამებამდე...
მგონი გავგიჟდი,</p
მგონი გავგიჟდი,
მზესთან მივედი,
შენი მზეც, ხედავ? უკვე ჩემია...
გთხოვ დამიბრუნე
გული,
იმედი,
სიყვარულო,ჩემო...სხვისო!
სიხარულო,ჩემო...სხვისო!
მითხარ,როგორ მოგიარო,
მითხარ,როგორ მიგითვისო?!
მე ვინ მომცა ის იღბალი,
იჩემო და არ ისხვისო...
კი ყოფილა კაცის გული
ვით მორევი შავი ზღვისო!
ნუ ამცდება საყვედური,
ნუ ამცდება რისხვაც ღვთისო-
მაინც უნდა მოგიარო,
მაინც უნდა მიგითვისო!!!
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Комментарии 110
ოცნება ხარ, მთვარე ხარ და ცა ხარ,
აწვდენილი ჩემი გულის თქმა ხარ,
დღე ხარ, მზე ხარ, უსამანო გზა ხარ,
სილამაზის სიმრავლე და ზღვა ხარ.
განა მარტო სიტყვები და თქმა ხარ?
ერთი ხარ და უძირო ხარ, წვა ხარ,
ვარდების და ვარსკვლავების რთვა ხარ,
ყოველივეს დასაბამი ცა ხარ.
ჩავისუნთქე ჰაერი და... აჰა!
ღვთაებრივო, ყველაფერი შენ ხარ...
მიყვარხარ...
როდესაც მთვარე ამოვა ცაზე, მე მოფერება მინდა...
შენი ხელების სიძლიერე მათბობდეს მინდა...
შენი ტუჩების სიწითლეს ვირეკლავდე მინდა,
მე შენი გრძნობის დამორჩილება მინდა,
მე შენთან ერთად მთელი ცხოვრება მინდა...
მე შენთან ერთად დედამიწის შემოვლა მინდა,
მე შენთან ერთად დაბერება და ლამაზი სიკლვდილი მინდა...
მე შენთან ერთად მთვარეზე ჯდომა და მზის ამოსვლა მინდა...
მე მხოლოდ შენი თვალებით ნათქვამი სიტყვები მინდა.. .
მე მხოლოდ ერთი ადამიანი მინდა...
მე სიკვდილი დ ა შენი მფარველობა მინდა...
შენ თვალებიდან აპრილი გცვივა,
იღვიძებს დილა რძისფერი კაბით.
წელმოწყვეტილი იები მტკივა,
შენ მაპატიე, თუ შემიყვარდი.
წუხელის წვიმამ დატბორა გზები,
და აჩრდილივით გეძებდი ქარში,
შენ თვალებიდან გცვივა იები,
და გაზაფხული გიფეთქავს ტანში.
იასამნებად გეტყობა წლები,
დამაქვს ზღვისფერი შენი სურვილი,
მინდა გიყურო შორიდან გზნებით,
მინდა მოვიკლა ასე წყურვილი.
მინდა გაფრენა ოცნების ფრთებით,
მარტმა ფიქრები ისევ არია,
მიყვარხარ-ამას ნუ მეკითხები,
თუ გინდა გეტყვი, გეტყვი ძალიან............
შენ რომ არ იყო ამ ქვეყანაზე,ჩემი ცხოვრება რა იქნებოდა,
რომ არ ვიცოდე შენ რომ არსებობ,ჩემი სიცოცხლე რა იქნებოდა.
შენ ხომ ხარ ჩემი გულის სინაზე,ჩემი ოცნება და სიხალისე,
უშენოდ კარგო ჩემი არსება დაკარგავს ეშხსა და სილამაზეს.
შენზე ფიქრი და შენზე ოცნება მახარებს კარგო და მასულდგმულებს,
ჩემი სიცოცხლე მხოლოდ შენა ხარ დაშენით ვცოცხლობ ამ ქვეყანაზე
შენ რომ არ იყო ამ ქვეყანაზე,უშენოდ ვერც მე ვიარსებებდი,
ჩემო ოცნებავ,ჩემო სინაზევ,უსიყვარულოდ როგორ გავძლებდი...
თუ ვერ შესძელი სიყვარული ჩემნაირ ქალის,
სანამდე წახვალ...მინდა, გულით შემოგევედრო:
სხვასთან რომ მიხვალ, ნუ მიუტან მას
ჩემს გვირილებს,
შემოინახე გულში ჩემთვის...სულ ნუ ჩამაქრობ!
გთხოვ მაპატიე, რომ გავბედე და დავიჯერე,
და მომეჩვენა, მზემ ჩემთვისაც გამოანათა,
მე ხომ ვიცოდი, მარტოობა იყო ჩემი გზა...
ცივი თვალებით...სინამდვილემ შემომანათა!...
სხვას ნუ მიუტან...ჩემს გვირილებს, ეს მაინც
შესძელ,
მე მაპატიე...რომ გავბედე კვლავ სიყვარული...
წავალ, გავქრები...თითქოს ისე, არცა
ვყოფილვარ,
<f z3 scFF00F
...Ещёთუ ვერ შესძელი სიყვარული ჩემნაირ ქალის,
სანამდე წახვალ...მინდა, გულით შემოგევედრო:
სხვასთან რომ მიხვალ, ნუ მიუტან მას
ჩემს გვირილებს,
შემოინახე გულში ჩემთვის...სულ ნუ ჩამაქრობ!
გთხოვ მაპატიე, რომ გავბედე და დავიჯერე,
და მომეჩვენა, მზემ ჩემთვისაც გამოანათა,
მე ხომ ვიცოდი, მარტოობა იყო ჩემი გზა...
ცივი თვალებით...სინამდვილემ შემომანათა!...
სხვას ნუ მიუტან...ჩემს გვირილებს, ეს მაინც
შესძელ,
მე მაპატიე...რომ გავბედე კვლავ სიყვარული...
წავალ, გავქრები...თითქოს ისე, არცა
ვყოფილვარ,
ამ ცივ მიწაზე ვერ მოვიგე ვერავის გული!
ტკივილთან ერთად, შევეგუე, დაკარგული ხარ,
უკანასკნელი სიყვარულიც...ზამთარმა მოკლა,
სიტყვებმა უკვე დიდი ხნის წინ დაკარგა ძალა,
რაც დამრჩა უკვე...მე მარტოსულს მომიწევს
გავლა!
მე უკვე მოვკვდი, ძაფის წვერიც არ დამიტოვე,
ამ განაჩენს ხომ...დიდი ხნის წინ ველოდებოდი,
უკანასკნელი სიყვარულიც ხელში ჩამაჭკნა,
გთხოვ...მაპატიო...რომ მჯეროდა
გადამარჩენდი!
P.S.
სხვასთან რომ მიხვალ...ნუ მიუტან მას ჩემს
გვირილებს,
შემოინახე გულში ჩემთვის, სულ ნუ ჩამაქრობ!
ყური დაუგდე, ნუთუ არ გესმის?
როგორ გეძახის ეს ჩემი გული,
ნუთუ ვერ ხვდები შენზე რომ ვფიქრობ
და ძლიერ რომ ვარ შეყვარებული.
წუხელ სიზმარში გამომეცხადე
ახლოს ვხედავდი შენს ლამაზ თვალებს,
მერე წყვდიადში გაუჩინარდი
არ მახსოვს როგორ გათენდა ღამე.
ვინ გიყვარს ნეტავ, ვის ეტრფი კარგო?
მე შენს სიყვარულს ვერასდროს დავთმობ,
მარტოობისთვის ვარ გაჩენილი
იმიტომ დავრჩი სიზმარშიც მარტო.
შენთან რა მინდა, ჩემი ბრალია,
შენ არ მიგიძღვის დანაშაული,
ჩემი ბრალია რომ შეგიყვარე
და დავიტანჯე პატარა გული.
არ ვიცი როგორ აგიხსნა კარგო
ასეთი ბედი ღმერთმა რად მარგო,
<f z3
...Ещёყური დაუგდე, ნუთუ არ გესმის?
როგორ გეძახის ეს ჩემი გული,
ნუთუ ვერ ხვდები შენზე რომ ვფიქრობ
და ძლიერ რომ ვარ შეყვარებული.
წუხელ სიზმარში გამომეცხადე
ახლოს ვხედავდი შენს ლამაზ თვალებს,
მერე წყვდიადში გაუჩინარდი
არ მახსოვს როგორ გათენდა ღამე.
ვინ გიყვარს ნეტავ, ვის ეტრფი კარგო?
მე შენს სიყვარულს ვერასდროს დავთმობ,
მარტოობისთვის ვარ გაჩენილი
იმიტომ დავრჩი სიზმარშიც მარტო.
შენთან რა მინდა, ჩემი ბრალია,
შენ არ მიგიძღვის დანაშაული,
ჩემი ბრალია რომ შეგიყვარე
და დავიტანჯე პატარა გული.
არ ვიცი როგორ აგიხსნა კარგო
ასეთი ბედი ღმერთმა რად მარგო,
მთელი სიცოცხლე დაგელოდები
სულ მეყვარები, არ მკითხო რატომ.
ღამის ფიქრებს ფიქრები ჩუმად ემატებოდა.
არ ვიცოდი ვინ ან რა, რატომ მენატრებოდა.
სად ვიპოვე? სად შევხვდი? და საით გამქცევია
დაუძინარ სიზმრებად რატომ გადამქცევია.
რწმენის წმინდა სანთლები ვისთვის მიშუქებია
და ეს გული უსიტყვოდ ვისთვის მიჩუქებია.
მარტოობით დაღლილი თვალებს რისთვის ვისველებ
ვის ვპოულობ? ვის ვკარგავ? ვის ვეძახი? ვის ვეძებ?
გრძნობა იყო თუ არა, ასე რატომ განვიცდი.
მეყვარება? თუ მიყვარს? მიყვარდა კი? არ ვიცი.
ღამის ფიქრით ნავალი სად ვიყავ და სად არა,
თავთან დიდი ვიყავი, ღმერთთან ისე პატარა,
რომ ფიქრებთნ დარჩენილს ღამეს ღამე მითევდა.
ნუთუ მართლა ეს ქალი ამდენს მარტო იტევდა?!
ღამის ფიქრებს ფიქრები ისევ ემატებოდა.
გათენება, მზის სხივი, სითბო მენატრებოდა!
მე ისევ დავწერ შენთვის ერთ სტრიქონს,
სტრიქონს ცრემლიანს წვიმაში ნაწერს...
გული შენს სითბოს მანამ მოითხოვს,სანამ მიაღწევს სიკვდილის ნაპირს...
ნუ დამინახავ ცრემლიან თვალებს,
და ამ თვალებში შეპარულ სევდას,
მსურს რომ ცხოვრებამ ჩვენს სიყვარულზე ერთი ლამაზი ლეგენდა შექმნას.
მიყვარხარ! იცი როგორ მიყვარხარ!...
ისე რომ გული ვერ ძლებს უშენოდ...
და ჩემს უაზრო, დაღლილ ცხოვრებას შენ შეგიძლია მხოლოდ უშველო
მზე ამოტივტივდა
მდინარიდან,
ცა თითქოს
ცქერაში დააბერე,
მერე მე გიყურებ
მძინარეს და
მიყვარხარ,
ან მეტი არაფერი,
ან ღმერთთან
შენს ცოდვებს
ვინ აიტანს,
სიგიჟის მიჯნაზე
გადაფენილს,
ან კიდევ რა გითხრა
ვინაიდან,
მიყვარხარ...
მე ისეთ სიყვარულს გაჩუქებ
ექნება სურნელი ყვავილის
დაყნოსავ და ბანგი დაგათრობს ,
ჟრუანტლად სხეულში დაგივლის
და რაღა თქმა უნდა ექნება
ტკივილი, ცრემლები, სიმწარე
ცრემლების გარეშე სიყვარულს
ვინ შეუნარჩუნა სიმწვანე?
ტანზე ცა გეცმევა ბაფთებად,
ქუნქულა ღრუბლები დაგათოვს ,
გაგართობს ვარსკვლავთა ციმციმი,
მზის სხივი ნაჟური გაგათბობს
მე ისეთ სიყვარულს გაჩუქებ
თვითონვე გაოცდე, ვინა ხარ,
ოო, ამგვარ საჩუქარს ძვირფასო,
რამდენი წელია გინახავ...
ღმერთმა სიყვარული შექმნა,
სანთელი მისცა ხელში.
-წადი,იარეო ქვეყნად,
ნათელი შეიტანე ბნელში.
გული გაუთბეო ყველას,
ვინც კი გულდამზრალი ნახო,
იცოდე ადამის მოდგმას არ გაიკარო ახლოს!
-რატომ?-შეცბა სიყვარული.
-მაგასაც კითხვა უნდა?
შეყვარებული კაცი,
ღმერთზე დიდიაო მუდამ."
თუ კი სიყვარულს გარგუნებთ ღმერთი,
თუ კი თქვენს გულში დაიდებს ბინას,
თუ კი ყინული გალღვება სულ მთლად,
სითბოს შეიგრძნობს სპეტაკი წვიმა,
ხელს, ნუ კრავთ! ნუ კრავთ! ძლიერ სიყვარულს
ნუღარ ჩაუქრობთ ანთებულ სანთელს,
მიწათ გათელილ წითელ მიხაკებს,
გარდაცვლილ სულსაც ნუღარ დაუდებთ...
გიყვარდეთ ისიც, ვინც შეგიყვარებთ,
გიყვარდეთ იგი მთელი არსებით,
იწვოდეთ მისთვის, დნებოდეთ მისთვის
და ლოცულობდეთ, ვით ვხთისმშობლისთვის.
გჯეროდეთ! გწამდეთ! თუნდ ბედისწერის,
რომ მომავალი მომავალია,
რომ იგი მოდის და მოვა კიდეც
და რომ ის ეხლა უკვე გზაშია
მე სევდის მეტი რა შემხვედრია და მაინც იმედს ვერა და ვერ ვთმობ
თუ სიყვარული სხვისი ხვედრია, შენ განმარიდე სიძულვილს ღმერთო!
მზერას ვარიდებ მე მის ხეტიალს, ცივი ზამთარი დაგვიდგა ერთობ...
თუ გამარჯვება სხვისი ხვედრია, შენ დამარცხეება მარიდე ღმერთო!
ცაზე ვარსკვლავები შემოსხდებიან და გაზაფხული მოხატავს ფერდობს
თავისუფლება თუ სხვას რგებია, მე მონობაში არ მომკლა ღმერთო!
თუ სიყვარული მე სხვამ წამართვა, უბედურება მარიდე ღმერთო!..
ერთხელ მინდა გავიღვიძო
შენს მკლავებთან..
ერთხელ მინდა გავახილო
თვალები და...
გითხრა,როგორ ჩამეძინა
ვარსკვლავებთან
კოცნა როგორ აგიკრიფე
ხელებიდან...
მინდა ერთხელ,თუნდაც ერთხელ
ძილში შემკრთალს,
შენმა ტუჩმა დააფინოს
კოცნა ბაგეს..
ერთხელ მინდა დავიძინო
მხოლოდ შენთან
გავეჯიბრო შენს სიზმარს და
შენს წილ ღამეს.
გული მერე სიყვარულმა
გამიგიჟოს
სულმა ვეღარ დაიტიოს მონატრება
<f z3 scFF6600gFF99C
...Ещёერთხელ მინდა გავიღვიძო
შენს მკლავებთან..
ერთხელ მინდა გავახილო
თვალები და...
გითხრა,როგორ ჩამეძინა
ვარსკვლავებთან
კოცნა როგორ აგიკრიფე
ხელებიდან...
მინდა ერთხელ,თუნდაც ერთხელ
ძილში შემკრთალს,
შენმა ტუჩმა დააფინოს
კოცნა ბაგეს..
ერთხელ მინდა დავიძინო
მხოლოდ შენთან
გავეჯიბრო შენს სიზმარს და
შენს წილ ღამეს.
გული მერე სიყვარულმა
გამიგიჟოს
სულმა ვეღარ დაიტიოს მონატრება
მითხრა ჩუმად...მხოლოდ ერთხელ
დამიფიცო
"შენ თუ წახვალ,ბევრი რამე მომაკლდება"
ერთხელ მინდა გავიღვიძო
შენს მკლავებთან
ერთხელ მინდა გავახილო
თვალები და...
გითხრა როგორ ჩამეძინა
გავიქცეთ... წამო... მომეცი ხელი,
აპრილს ჩავუსახლდეთ გულში,
ჩვენი სიყვარულის შემხვედვარე,
ჩუმად გაკვირდება ნუშიც.
ხელი არ გამიშვა , შემისისხლხორცე და
ერთად გავუმკლავდეთ ტკივილს,
სანამ ერთმანეთი ასე გვიხარია,
მხრებში გამართული ვივლი.
გვირილების ველზე წვიმად მოვვარდები,
რომ შენ გამელუმპო თქეშით,
მერე ჩაგიხუტებ, თმაში გაგებნევი,
ჩიტივით შეგიფარებ მხრებში.
სანამ ერთმანეთით დილა გვიხარია,
მაგრად მომიჭირე ხელი,
ვაითუ გამეშვა და ვაითუ დამეკარგო...
ალბათ უშენობა შემშლის....
მზე თითქოს მარტო შენთვის ანათებს,
და ნაკადული კისკისებს შენთვის,
ღამეს ალუბლის ტოტზე გაათევ,
თუ ვინმე გიყვარს,თუ ვინმეს ეტრფი.
თითქოს შენია ყველა ყვავილი,
ყველა ვარსკვლავი ციმციმებს შენთვის,
ასი დღის სავალს ერთ დღეს გაივლი
თუ ვინმე გიყვარს,თუ ვინმეს ეტრფი.
მერცხლებს გაიხდი გულის მრჩევლებად,
ის აღარა ხარ რაც გუშინ იყავ,
ასკილი ვარდად მოგეჩვენება,
თუ ვინმეს ეტრფი,თუ ვინმე გიყვარს.
რა დამავიწყებს, შენს ლამაზ სახეს,
მე ხომ შემთხვევით, ქუჩაში გნახე.
ჩამიარე და სულიც გამოგყვა,
ვერ გაგიბედე, იმ წამს რომ მეთქვა,
როგორ დაიწყო, ჩემ გულმა ფეთქვა.
გული აძგერდა, ჩქარი რიტმებით,
შენსკენ იწევდა, კეთილ მიზნებით,
მეგონა ვპოვე, ჩემი სიცოცხლე,
ვისაც ვეძებდი, მთელი სიცოცხლე,
ჩაიარე და გაქრი, ერთ წამში,
მე კი ვიდექი ისევ, იქ ხალხში,
ტკბილ მოგონებად, დამრჩა, ეს სახე,
მე ხომ ის გოგო, ვეღარსად ვნახე...
ჩემი ოცნების, ქალდ იქეცი,
დარდად და ფიქრად, გადამექეცი,
ყოველ დღე ძლიერ, უფალს ვთხოვ ამას,
თუ კიდევ მომცემს, მე ერთხელ ამ შანსს,
რომ
...Ещёრა დამავიწყებს, შენს ლამაზ სახეს,
მე ხომ შემთხვევით, ქუჩაში გნახე.
ჩამიარე და სულიც გამოგყვა,
ვერ გაგიბედე, იმ წამს რომ მეთქვა,
როგორ დაიწყო, ჩემ გულმა ფეთქვა.
გული აძგერდა, ჩქარი რიტმებით,
შენსკენ იწევდა, კეთილ მიზნებით,
მეგონა ვპოვე, ჩემი სიცოცხლე,
ვისაც ვეძებდი, მთელი სიცოცხლე,
ჩაიარე და გაქრი, ერთ წამში,
მე კი ვიდექი ისევ, იქ ხალხში,
ტკბილ მოგონებად, დამრჩა, ეს სახე,
მე ხომ ის გოგო, ვეღარსად ვნახე...
ჩემი ოცნების, ქალდ იქეცი,
დარდად და ფიქრად, გადამექეცი,
ყოველ დღე ძლიერ, უფალს ვთხოვ ამას,
თუ კიდევ მომცემს, მე ერთხელ ამ შანსს,
რომ შემხვდე სადმე, გადაგეხვიო,
ჩემი გრძნობების, ალში გაგხვიო...
მძივებად აგისხამ ცისხელა სიყვარულს
ერთ ლექსში ჩაგიტევ ჩემს ულევ სათქმელსაც,
მერე მოწიწებით ხელებზე გემთხვევი
სულ მთლად დაგიკოცნი ნუშისებრ თვალებსაც...
წვეთებად აგისხამ ზღვისტოლა სიყვარულს
ედემის წალკოტშიც გატარებ ხანდახან.
ცხოვრებას განახებ (მინიმუმ) ზღაპრისფერს,
და განგიმარტოვებ თმაგაშლილს ქარდაქარ...
სხივებად გაგიშლი მზისხელა სიყვარულს,
სურვილებს გაჩუქებ სიტყვების კონებად.
ოცნებას შევურევ სულ ცოტა ფიქრისფერს
გრძნობებსაც გავრითმავ გულისთქმის მორევად...
მძივებად აგისხავ ცისხელა სიყვარულს...
ვინც მესალმება, ყველას ვუღიმი,
ყველა მიყვარს და ყველა ჩემია,
გთხოვ, დამიბრუნე გული კუთვნილი,
იმ ღამეს,
შენთან რომ დამრჩენია...
არ აქვს მუღამი უშენოდ აზრებს,
გახსოვს, ნიავი როგორ გარწევდა?
შენგან შორს ასე
რად მომიაზრებ
ან გული რატომ გაგინაწყენდა...
ო, ღმერთმა ნუ ქნას
სიცოცხლის წყაროს
დავესაკუთრო დახარბებამდე,
უშენოდ კოცნა, რომ შევიყვარო
ან, ვერ გიპოვო დაღამებამდე...
მგონი გავგიჟდი,</p
...Ещёვინც მესალმება, ყველას ვუღიმი,
ყველა მიყვარს და ყველა ჩემია,
გთხოვ, დამიბრუნე გული კუთვნილი,
იმ ღამეს,
შენთან რომ დამრჩენია...
არ აქვს მუღამი უშენოდ აზრებს,
გახსოვს, ნიავი როგორ გარწევდა?
შენგან შორს ასე
რად მომიაზრებ
ან გული რატომ გაგინაწყენდა...
ო, ღმერთმა ნუ ქნას
სიცოცხლის წყაროს
დავესაკუთრო დახარბებამდე,
უშენოდ კოცნა, რომ შევიყვარო
ან, ვერ გიპოვო დაღამებამდე...
მგონი გავგიჟდი,
მზესთან მივედი,
შენი მზეც, ხედავ? უკვე ჩემია...
გთხოვ დამიბრუნე
გული,
იმედი,
იმ ღამეს,
შენთან რომ დამრჩენია...
სიყვარულო,ჩემო...სხვისო!
სიხარულო,ჩემო...სხვისო!
მითხარ,როგორ მოგიარო,
მითხარ,როგორ მიგითვისო?!
მე ვინ მომცა ის იღბალი,
იჩემო და არ ისხვისო...
კი ყოფილა კაცის გული
ვით მორევი შავი ზღვისო!
ნუ ამცდება საყვედური,
ნუ ამცდება რისხვაც ღვთისო-
მაინც უნდა მოგიარო,
მაინც უნდა მიგითვისო!!!