Сафар
Кунларнинг бирида бир инсон ўзининг хотини
ва фарзандлари билан кўп ўринли машинасида
узоқ сафарга чиқишди. Йўлда кетаётиб улар
йўл ёқасида турган бир шахсга дуч келишди ва
ундан сўрашди:
– Сен кимсан? – Мен Пулман, – деб жавоб берди ҳалиги шахс.
У хотини ва болаларидан сўради:
– Бу шахс биз билан бирга боришига нима
дейсизлар?
– Ҳа, албатта. Чунки биз Пул билан ўзимиз
хоҳлаган ҳамма нарсани қила оламиз ва ўзимизга ёққан ҳамма нарсани ола биламиз, –
биргаликда жавоб беришди хотини ва
болалари.
Улар Пулни олиб сафарларини давом
эттиришди. Машина йўлида давом этар, улар
эса ўзларини янада бахтиёр ҳис қилиб боришарди.
Шу пайт ҳалиги одам йўл ёқасида яна бир
шахсга дуч ке
Men xayotni aldaganim yo'q. Balki xayot meni aldadi. Yolg'onlardan dilga otib o'q. Ostonamdan baxtni xaydadi. Qurmoq bo'ldim vofodan qasr. Xiyonatning keldi omadi. Yolg'on ishqga ayladi asir. Xayot meni yomon aldadi. Do'st u yorga ko'rgazdim mexr. Borim berib suyib qalqadim. Men xayotga ne qildim axr. Nega meni buncha aldadi...!