Olloh ushbu xatni
o'qigan insonga ikki dunyo
sa'odatini nasib etsin amin.
Ushbu xatni sizga Saudia
Arabistondan barcha musulmonlarga y uborilmoqda.
Bu sozlar payg'ambarimiz
Muhammad Mustaf o (S.A.V.)
.MASJIDIning imomi Shayx
Axmadning so'zlaridir. U kishi juma kuni kechasi
Quronu Karimni o'qib bo'lgach uyquga ketdilar va tushida
payg'ambarimiz Muhamad
(s.a.v.)ni ko'rdilar. Payg'ambarimiz ul kishiga
aytdilar; Ey shayx Axmad; shu juma kuni
600 kishi vafot etdi, ammo ularning birortasi ham
jannatga yo'l olmadilar. Chunki xotinlar erlarining gaplariga
kirmay qo'ydilar,puldor musulmonla r nochor
kambag'allarga
yordam bermay qo'ydilar . Musulmonlarga farz
qilingan 5 vaqt
namozni o'qimay qo'ydilar.Mayli baribir Ollah Subxonavataolo biladi!
EY Shayx
Axmad bu xat siz tomondan
yuborilayotgani barcha musulmonl arga
yetkazing, ular bu xatni
ko'paytirib, musulmon birodarlarga t arqatinglar. Chunki baxt dunyo
musulmonlarning
barchasiga yetib bormog'i kerak.
Bu xatni ko'paytirib tarqatgan kishi baraka topadi.
Payg'ambarimiz uni va oilasini
jannatga kiruvchilar qatoriga qo'yadi. Agar ushbu xatni
olganlar uni o'z birodarlariga
tarqatishni xoxlamasalar ularga Ollohning raxmati
tushmaydi,
Insho Olloh qarizdor kishi
yuqoridagi shartni bajarsa,raximdil Olloh uning qarzidan qutilishi jonatadi.Men Shayx
Axmad sizlarga aytamanki
agar mening aytganlar yolg'on bolsa
payg'ambarimiz
Muhammad (s.a.v) mendan narozi bo'lsin. Xurmatli
musulmon birodarlar va opa- singilar sizdan ozdiningizga bo'lmog'ingiz Olloh
payg'ambarimiz (s.a.v)ga vaxiy orqali ko'rsatgan
tog'ri yo'ldan yurishingiz va
kelgan qilgan gunohlaringiz uchun tavba
qilib,xar dushanba roza tutmog'ingiz kerak. Bu
xatni yigirma dona ko'chirib musulmolarga tarqatinglar
shunda payg'ambarimiz (s.a.v)
ning tilaklari bajariladi. Bu xatni saxlabgina
qo'ymasdan balki uni
ko'paytirib tarqatish lozim K isimli odam ushbu
xatni olgan vaqt kotibiga aytib ko'paytirgan va tarqatgan bir necha kundan
so'ng uni omadi kelib,ishlari yurishib ketgan.
Omadi kelmay yurgan Abdusalom ismli
odam shu xatni olgan,uni idorasida
esdan chiqarib, bir ozdang so'ng ishdan
boshatilgan, keyinroq ushbu xatni eslagan va yigirma nusqa ko'chirib tarqatgan.Natijada
oradan 5 kun
o'tib ishlari yurishgan. Avalgidan ham yaxshiroq
ishga joylashgan
V ismli odam esa ushbu xatni olib keraksiz narsa
deb yirtib tashlagan oradan 9kun o'tgach vafot etdi. So'zimizning oxirida
men sizlardan yana bir marta bu
xatni olib tarqatishingizni iltimos qilaman.Buni
faqat tarqatish emas uni o'qish ham
kerak.Barchangizga Ollohning raxmati yor bo'lsin
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Комментарии 3
Бисмиллаҳир роҳманир роҳийм
Аллоҳнинг Ўзигагина ҳамдлар, Унинг пайғамбари Муҳаммадга, пайғамбарининг оиласи ва саҳобларига салавоту саломлар бўлсин.
Сўнг …
Бугунги кунда кўпгина китоб, мақола ва сайтларда саловатни қисқартириб ёзилаётганини учратиш мумкин. Улар Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам номлари зикр қилинганда С.А.В. ёки А.С.С. деб ёзадилар. Бу борада баъзи уламоларнинг фикрларини келтириб ўтмоқчимиз. Шояд мўминларга эслатма бўлса.
Ҳофиз Ибн Касир раҳимаҳуллоҳ «ал-Баъис ал-хасис» номли машҳур китобларининг ҳадисларни қандай ёзиш лозим экани ҳақидаги бобида айтадилар: «Ҳар доим Аллоҳни улуғлаш ва Унинг Расулига (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) саловат айтиш лозим, ҳатто агар бу сўзлар кўп бора такрорланса ҳам. Бундан толиқмаслик керак. Чунки бу сўзлар улкан яхшиликни ўз ичига олган. Саловат ва салом сўзларини тўлиқ ёзиш керак. Уларни шартли...ЕщёСаловатни қисқартириб ёзиш? масалан куп кишилар С А В деб ёзишади бу аслида жоиз емас,фатволлар билан танишиб чикайлик,
Бисмиллаҳир роҳманир роҳийм
Аллоҳнинг Ўзигагина ҳамдлар, Унинг пайғамбари Муҳаммадга, пайғамбарининг оиласи ва саҳобларига салавоту саломлар бўлсин.
Сўнг …
Бугунги кунда кўпгина китоб, мақола ва сайтларда саловатни қисқартириб ёзилаётганини учратиш мумкин. Улар Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам номлари зикр қилинганда С.А.В. ёки А.С.С. деб ёзадилар. Бу борада баъзи уламоларнинг фикрларини келтириб ўтмоқчимиз. Шояд мўминларга эслатма бўлса.
Ҳофиз Ибн Касир раҳимаҳуллоҳ «ал-Баъис ал-хасис» номли машҳур китобларининг ҳадисларни қандай ёзиш лозим экани ҳақидаги бобида айтадилар: «Ҳар доим Аллоҳни улуғлаш ва Унинг Расулига (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) саловат айтиш лозим, ҳатто агар бу сўзлар кўп бора такрорланса ҳам. Бундан толиқмаслик керак. Чунки бу сўзлар улкан яхшиликни ўз ичига олган. Саловат ва салом сўзларини тўлиқ ёзиш керак. Уларни шартли белгилар билан белгилаш ярамайди. Яна «алайҳиссалом» сўзи билан чекланиб қолмаслик керак. Аниқ ва тўлиқ қилиб «соллаллоҳу алайҳи ва саллам» деб ёзиш лозим».
Шунингдек имом Ибн Жамоа айтадилар: «Қачонки у (толиби илм) ҳар сафар Пайғамбар (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) исмини ёзганида, салавот ва салом сўзларини қўшсин ва у зотга овозини чиқариб салавот айтсин. Салафлар ҳам, уларга эргашувчилар ҳам «соллаллоҳу алайҳи ва саллам» деб ёзишни ўзларига қоида қилиб олдилар. Бу сўзлар Аллоҳ таоло ўзининг улуғ Китобида айтганига мувофиқ бўлиши учун: «Албатта Аллоҳ ҳам, Унинг фаришталари ҳам пайғамбарга дуою салавот айтурлар. Эй мўминлар, сизлар ҳам у зотга саловот ва саломлар айтинглар. (Аҳзоб: 56). Бу борада батафсил тўхталсак. Салавот сўзлари китобларда қисқартирилган ҳолда ёзилмаслиги керак. Ҳатто агар улар бир қаторда, бир неча бор учраса ҳам. Худди баъзи одамлар қилганидек. Улар яхшиликдан маҳрум бўлишади, ҳамда бу сўзларни ёзишни ўзлари учун малолланиш деб ҳисоблашади ва фақатгина уларнинг бош ҳарфларини ёзишади. Масалан: «с.а.в.с.», «а.с.с.». Буларнинг барчаси Пайғамбаримиз (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) ҳақларини адо этишга тўсқинлик қилади» (Қаранг: «Тазкирату-ссамиъ» 162).
Мана бу имомларнинг сўзлари барчамизга насиҳат бўлсин.
Кўп сонли сатрларни ёзишлик бизни малоллантирмаётган экан, келинг Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва салламга саловат ёзиш ҳам бизни малоллантирмасин.
Аллоҳ пағамбаримиз Муҳаммадга, Унинг оиласи ва барча саҳобаларига салавоту саломлар йўлласин.манба тавхид.сом
http://www.youtube.com/watch?v=jqhR8ETIhe0 shayh xazratlariniham maruzasinig 7 minutidan keyin shu haqida bahs boradi..
Зикр аҳлидан сўранг (19-қисм) «Салавот ва дуолар ҳақида»