Мирзиёев қўл остидаги ёрқин
фигураларни ўзини вазнини
оширишига еркин қўйиб берса
унинг партиясига аъзо бўлиб
унга овоз берардим, фақат
Мирзиёевни қўллаб
қувватлардим.
Чунки раҳбар қора ишчимас,
ҳамма ишни ўзи қилиши керак
эмас(Пўлат Алендар фақат
кинода бўлади), ақлли
инсонларни қўл остида тўплаб
тўғри йўлда ишлата олса - уни
раҳбар дейилади. Бир тўда
қорни оғриқларни тўплаб
уларга бош бўлиб юрса
раҳбарлик қобилияти
йўқлигидан дарак берадику.
Қўл остидаги фигура раҳбардан
кучли бўлса ҳам фигуранинг
раҳбарлик қобилияти
бўлмаслиги мумкин.
Раҳбардаги энг асосий
қобилият - энг ёрқин
фигураларни жамлаш ва
уларни қочирмасдан ишончини
оқлаш.
Otarchilaru, sportchilariga quvongan xalq xarakteri laganbordorlikka yög'rilgan böladi. Soxta olqiw, soxta faxr. Vaqt ötiwi bn unitiladi xammasi. Qachon tilyog'lamalikni, ikkiyuzlamachilikni bas qilinsagina bu el xalq buladi. Ungacha beor, uyatsiz, laganbardor podaligicha qolaveradi. Tög'risi benixoyatda könglim qopketdi qörqoq xalqimdan, wu saylovdan keyin. Mirziyayev b.n tengdow odamlar "otamiz" degan gaplarini öqib, qaytib bu xalq bn baxslawmaslikka qaror qildim. QÖRQOQLAR BU KUNINGDAN BATTAR BÖL.
ИБРАТ
(1-қисм)
Уст-боши юпунгина икки бола -
бир қиз, бир ўғил дўконим
олдидан ўтиб кетаётганди. Кун
салқин бўлишига қарамай,
иккови ҳам юпқа кийинган,
қизнинг оёғидаги шиппак
йиртилиб кетган эди. Улар
ҳақида кўчанинг тиланчи
болалари деган хаёлга бордим.
Эшикдан чиқиб, қаҳар-ғазаб
билан:
— Бу ерда нима қилиб
юрибсизлар?! Кимнинг боласи
сизлар? Қани бу ёққа кел-чи!-
дедим.
Қиз қўрқиб кетди, чоғи ёнидаги
боланинг қўлидан маҳкам
тутиб олганча:
— Биз ёмон болалар эмасмиз.
Шу кўчада бир ишхона бор.
Онам ўша ерда фаррошлик
қиладилар. Кечгача ҳамма
хоналарни тозалаб, ҳовлини
супурадилар. Онам кечга ёлғиз
қолмасликлари учун укам
билан уларнинг олдиларига
бораётгандик...