бўлмоқда?
Qo‘shni
Afg‘onistonga nimalar bo‘lmoqda?
Шундоқ ҳам зўравонликлар
гирдобида бўлган Афғонистонда яна бир сиёсий инқироз вужудга келиши хавфи пайдо
бўлган. Мамлакат парламенти ўтган олти куннинг ичида “ишини эплай олмаганлик”
хулосаси билан 10 га яқин ҳукумат вазирининг фаолиятига ўз ишончсизлигини
билдирган. Уларнинг орасида Афғонистон Ташқи ишлар вазири ҳам. Устига устак, бу
жараённинг ҳали яна давом этиши ва қолган кўплаб вазирларни ҳам қамраб олиши
кутилмоқда. Президент Муҳаммад Ашраф Ғаний энг аввало мамлакатдаги хавфсизлик
билан боғлиқ вазият ва мавжуд иқтисодий шароитни назарда тутиб, мамлакат
парламентидан бу ишга якун ясашини сўраган. Парламентнинг ишончсизлигига лойиқ,
деб топилган вазирлар тақдирини мамлакат Олий Маҳкамаси ҳукмига ҳавола этган.
Афғонистон парламенти эса, бу жараённи давом этдиражагини баён қилган. Маҳаллий
ҳуқуқшунослар наздларида эса, мазкур жараёнга президент Ғанийнинг аралашуви
қонунга зид бир амал бўлган. Воқеаларнинг сўнгги ривожи эса, ҳам Афғонистон
ичкариси ва ташқарисида жиддий хавотирларга сабаб бўлган. Афғонистон хавфсизлиги
ва урушлар ичидаги бу мамлакатнинг оёққа туриши учун сув ҳамда ҳаводек зарур
бўлган миллиардлаб долларлик хорижий молиявий кўмаклар тақдирини савол остида
қолдирган. Устига устак, мавжуд ҳолат қудрат тақсимоти юзасидан Афғонистон
Президенти Муҳаммад Ашраф Ғаний, ижроий раис ва мамлакат биринчи
вице-президенти генерал Абдулрашид Дўстум орасидаги сиёсий инқироз ҳануз якуний
ечимини топмаган бир манзарада бўй кўрсатган. Шундай экан, булар барчаси қандай
оқибатларга олиб келиши мумкин? – Бу ҳафталик “Сўз Сизга” дастуримиз айни шу
мавзуга бағишланган. Назардан қочирманг, муҳим. Би-би-си Ўзбек хизматининг
видеоларини www.bbcuzbek.com да ҳам кўришингиз мумкин.
Qo‘shni
Afg‘onistonga nimalar bo‘lmoqda?
Shundoq
ham zo‘ravonliklar girdobida bo‘lgan Afg‘onistonda yana bir siyosiy inqiroz
vujudga kelishi xavfi paydo bo‘lgan. Mamlakat parlamenti o‘tgan olti kunning
ichida “ishini eplay olmaganlik” xulosasi bilan 10 ga yaqin hukumat vazirining
faoliyatiga o‘z ishonchsizligini bildirgan. Ularning orasida Afg‘oniston Tashqi
ishlar vaziri ham. Ustiga ustak, bu jarayonning hali yana davom etishi va
qolgan ko‘plab vazirlarni ham qamrab olishi kutilmoqda. Prezident Muhammad
Ashraf G‘aniy eng avvalo mamlakatdagi xavfsizlik bilan bog‘liq vaziyat va
mavjud iqtisodiy sharoitni nazarda tutib, mamlakat parlamentidan bu ishga yakun
yasashini so‘ragan. Parlamentning ishonchsizligiga loyiq, deb topilgan vazirlar
taqdirini mamlakat Oliy Mahkamasi hukmiga havola etgan. Afg‘oniston parlamenti
esa, bu jarayonni davom etdirajagini bayon qilgan. Mahalliy huquqshunoslar
nazdlarida esa, mazkur jarayonga prezident G‘aniyning aralashuvi qonunga zid
bir amal bo‘lgan. Voqealarning so‘nggi rivoji esa, ham Afg‘oniston ichkarisi va
tashqarisida jiddiy xavotirlarga sabab bo‘lgan. Afg‘oniston xavfsizligi va
urushlar ichidagi bu mamlakatning oyoqqa turishi uchun suv hamda havodek zarur
bo‘lgan milliardlab dollarlik xorijiy moliyaviy ko‘maklar taqdirini savol
ostida qoldirgan. Ustiga ustak, mavjud holat qudrat taqsimoti yuzasidan
Afg‘oniston Prezidenti Muhammad Ashraf G‘aniy, ijroiy rais va mamlakat birinchi
vitse-prezidenti general Abdulrashid Do‘stum orasidagi siyosiy inqiroz hanuz
yakuniy yechimini topmagan bir manzarada bo‘y ko‘rsatgan. Shunday ekan, bular
barchasi qanday oqibatlarga olib kelishi mumkin? – Bu haftalik “So‘z Sizga”
dasturimiz ayni shu mavzuga bag‘ishlangan. Nazardan qochirmang, muhim. Bi-bi-si
O‘zbek xizmatining videolarini www.bbcuzbek.com da ham ko‘rishingiz mumkin.
https://www.bbc.com/uzbek/world-68975778 Тафсилотлари илова қилинган линкимизда.
https://www.bbc.com/uzbek/world-68975778 Тафсилотлари илова қилинган линкимизда
https://www.bbc.com/uzbek/uzbekistan-68972633 Би-би-си мавзуни ўрганишга ҳаракат қилди.
...https://www.bbc.com/uzbek/uzbekistan-68972633 Тафсилотлари илова қилинган линкимизда.
Присоединяйтесь к ОК, чтобы подписаться на группу и комментировать публикации.
Комментарии 7
уз Номига мос Огиганлар бор экан
Уруш абадийдек.
менга Колса олдин хам Айтганман
Авгон давлатини ха Улар давлат дийишга хам Лойикмаслар.
Эсимни танибманки 42 кирдим Авгонда Уруш
Ахир нихояси бор хар нарсани
Урушни тухтамаслигига ташки кучларни Тасири менимча
Булиб ташлардим
Узбеккистон Покистон ха
Кайси давлатларга чегара булса
уша Давлатлар имкон даражасида
Булиб йук килиб ташлардим
ха Бази акл эгаларига ёкмас
Аммо нахотки Бутун дунё Биргина Авгонда тинчлик урнатолмаса?
Айтганимдек булиб Ташлаш керак
Дунёда Урушдан манфатдор Кучлар эса Авгонда тинчлик булишини Хохламайди.
Нодон нотавон
замондош
Одамий
Хайрили кун булсин.
ха Одам булиб колдим
ха Нима дийсан.
Одамлар яшамаяпди демадим
Аклингга от тепганми?
Качонгача Толибон ё кандайдир майда-чуйда уч-туртта куролланганлар
Бутун бошли Авгон халкини Тинч яшашига Куймайди?
Аклинг зур лотин тилида Илим олганлардансан
Тарихга Кара Качон Авгон халки
бир-икки йил Тинч яшади.
ха Сендагина Акл бор
Сенга тинчлик эмас
Уруш керак.
Яна айтаман Эшит
Авгонни менга берса Дунё хукумдорлари
Парчалаб ташлардим
узр Сенлаш дук-пуписа килиш Хаммани кулидан келади.
Карангда улардаги Нотинчлик
эвазига Тожик Киргиз Туркман Узбек ва бошка Кушниларида
Тинчлик хаф остида
ха тушинолмайсиз мени деб уйладим
Борингизга шукур
замондош
Одамий.
Оллох билиб билмай килган Гунохларимни кечирсин.
сиз Хаксиз
Аммо сукиш хакорат Килиш шарт Эмасди
Борингизга шукур.
мухлис
Одамий