Расен

Ови споменици су од посебне вредности и посебне естетике. То су ликови војника, сељака, бунтовника, путника. На споменику је редовно уклесан епитаф, најчешће духовито срочен, који говори о покојнику за кога је обележје подигнуто.

Библиобус или покретна библиотека је посебно возило опремљено полицама за књиге и другим материјалом и намењено је за превоз и позајмљивање библиотечке грађе уз стручну помоћ библиотекара.

Према закључку низа ауторитативних међународних организација које прате поштовање људских права, укључујући Амнести интернашонал и Хјуман Рајтс Воч, уништавање телевизијског студија спада у категорију ратних злочина.

НАТО је ову зграду бомбардовао у два наврата: 21. и 27. априла. Укупно 12 томахавк ракета је погодило зграду. Уништене су просторије „РТВ Пинк”, „СОС канала” и „ТВ Кошаве”, емисиона техника „БК телевизије”, просторије „Радија С” и репетитор на врху зграде. Редакције су биле празне, али је највећи део технике уништен.

Американци и данас проучавају његов говор, често извлаче из њега цитате, а делове уче напамет. Не сви Американци, разуме се, већ они који се занимају повезаношћу историје са савременошћу, или они који се баве политичким наукама. Велики број тврдњи, које је тада изнео Солжењицин, не само да нису постале неактуалне, већ су попут старог вина, сазреле и добиле ново дубље значење.

При помену егзорцизма, истеривања ђавола, демона и нечистих сила прве асоцијације везане су за мноштво популарних филмова и књига насталих у западном културном миљеу. Мало коме је познато да се прва забележена појава егзорцизма у Европи десила средином четвртог века у Сремској Митровици, као и суштинска разлика којом се у источном хришћанском свету приступа овој појави.

Српске чете су у почетку биле образоване од мештана и просвећенијих људи. Чете су опремане у Београду, Врању, Лесковцу и Нишу а одатле пребациване у Стару Србију и Македонију. У четама је још била и омладина из Србије, Западне Македоније, Босне, Војводине, Херцеговине, Славоније, Лике, Словеније и Далмације.

Исаија Србин (друга половина XV века) био је веома образован српски писар и композитор двојезичних и чисто грчких химни. Музички је уобличио и сложио многе српске и грчке богослужбене Текстове. Поред компоновања нових, сакупљао је и преписивао мелодије старих црквених песама. Његове композиције представљају две трећине сачуване српске средњовековне музике.

Панчевачки светионици на ушћу Тамиша у Дунав саграђени су 1909. године. Својевремено су добили и популарни назив „Водена капија града“. Ови светионици су једини речни парњаци у Европи и представљају непокретно културно добро као споменици културе од великог значаја.