Қуръон – осон ёд олинадиган ва тез ёддан кўтариладиган китоб.
Қуръони каримнинг ёдланиши, тиловати ва тушунишнинг осон бўлиши ҳам Аллоҳ таоло томонидан бандаларига икром, раҳмат ва фазилатидир. Аллоҳ таоло «Қамар»сурасининг 17, 22, 32 ва 40-оятларида:
وَلَقَدْ يَسَّرْنَا الْقُرْآَنَ لِلذِّكْرِ فَهَلْ مِنْ مُدَّكِرٍ
«Дарҳақиқат, Биз Қуръонни зикр учун осон қилдик. Бас, эслатма олувчи борми?!» деямарҳамат қилганидек, Қуръонни зикр учун осон қилиб қўймаганида, уни тўлиқ ёдлаш, ўрганиш тугул, битта ҳарфини ҳам ўқишга бирор кишининг қудрати етмас эди.
Мужоҳид раҳматуллоҳи алайҳ «Дарҳақиқат, Биз Қуръонни зикр учун осон қилдик» ояти «унинг қироатини енгил қилдик» деган маънони англатишин
Musulmonlar Ramazon hayiti namozini o'qish uchun masjid tamon borganda, Alloh ta'olo farishtalarga bandalarim men uchun ramazon oyida 30 kun ro'za tutib endi mendan haqlarini olgani kelishyapti der ekan. Shunda farishtalar bandalaringni senda qanday haqi bor? Bandalarim ramazon hayiti namozini o'qisa men ularing barcha gunohlarini kechiraman va menga duo qilib nimani so'rashsa beraman shu bandalarimni mendagi haqi. (Salim qori maruzasi asosida tayyorlandi) Barcha momin mominalarga ramazon hayiti muborak bo'lsin. Alloh ta'olo tutgan ro'zalaringizni qilgan ibodatlaringizni qabul qilsin omin.
HAYIT NAMOZI
1. «Alloh rizoligi uchun Ramazon hayiti namozini o‘qishni niyat qildim. Yuzimni qibla t
Рўзанинг каффорати
Ким Рамазон ойининг кундуз кунида рўзадор ҳолида жинсий яқинлик қилса, қасдан таом ва даво бўладиган нарсани [1] еса ёки ичса, унинг рўзаси бузилади. Бундай одам рўзанинг қазосини тутади ва каффоратни адо қилади. Бунда у ҳеч кимнинг
мажбурлашисиз ва шаръий узрсиз рўзани очган бўлиб, бундай банда жазога муносибдир. Рўзани узрсиз очишнинг жазоси қазо ва каффоратни адо қилишдир. Каффорат лозим бўлган киши бир қул озод қилиши, бунга имкони бўлмаса, узлуксиз рўза ва Қурбон ҳайити бўлмаган вақтда икки ой рўза тутиш, агар бу рўзани тута олмаса, бир кунда икки марта
эрталаб ва кечқурун 60 нафар фақирнинг қорнини тўйдириши
керак. Олтмиш фақирнинг ҳар бирига ярим соъ бўғдой ёки ун
Рўзадор иссиқ кунда озроқ сув ичиб олса бўладими?
Баъзи кишилар: “Арабистонда кун жуда исиб кетса, бир стакан сув ичиб олиш мумкин, деб айтишибди. Нега бизда ҳам шунга рухсат берилмайди”, деган маънода турли гап-сўзларни тарқатиб юришибди.
Биринчидан, Арабистон, деган мамлакатнинг ўзи йўқ, Саудия Арабистони бор. Саудиядан ташқари яна 20дан ортиқ араб давлати бор. Улар алоҳида номга эга.
Иккинчидан, Саудия ва бошқа араб давлатларида ким бу ишга рухсат берибди? Бунинг асоси борми? Қайси нашрда бу ҳақида маълумотлар бор? Қолаверса, араблар бир ишга “рухсат” берганлари билан ўша иш шариатда ҳалол ёки мубоҳ бўлиб қолмайди. Араблар орасида ҳам динни нотўғри тушунадиган, ўз раъйи билан фатво бера
Напишите, что Вы ищете, и мы постараемся это найти!
Левая колонка
О группе
Агар қўлингиз Қуръон ушлашдан, тилингиз зикрдан тўхтаб қолса билинки, қалбингиз гуноҳлар билан оғирлашибди. Демак қалб оғирлашса бошқа аъзолар ҳам оғирлашади.